Падежи сербского языка таблица

Согласные Ш, Ж, Ц, Ч, Ћ. Предложный падеж единственного числа существительных. Указательные и притяжательные местоимения. Отрицательная форма глагола Бити.

1. Согласные [ ж ], [ ш ], [ ц ] звучат более мягко, чем соответствующие русские согласные.

После сербских согласных [ ж] , [ ш ], [ ц ] произносится гласный [ и ], а не [ ы ].

2. Глухой согласный [ ч ] — твердый в отличие от русского мягкого [ ч ] . При произношении этого согласного губы в большей степени округлены и выпячены вперед.

3. Глухой согласный [ ћ ] — мягкий. Он звучит мягче русского [ ч ], как русский мягкий согласный [ т ] и [ ш ], произнесенные слитно. Кончик языка следует зафиксировать за нижними зубами.

4. ЛОКАТИВ (ПРЕДЛОЖНЫЙ ПАДЕЖ) ЕДИНСТВЕННОГО ЧИСЛА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ.

В сербском языке семь падежей:

Русский эквивалент
названия

номинатив

генитив

датив

акузатив

вокатив

инструментал

локатив

ко? шта?

кога? чега?

коме? чему?

кога? шта?

—

ким? чим?

(о) коме? чему?

именительный падеж

родительный падеж

дательный падеж

винительный падеж

звательный падеж

творительный падеж

предложный падеж

Существительные мужского и среднего рода единственного числа в локативе получают окончание —У (брат + у = брату, село — сел + у = селу); существительные женского рода единственного числа в локативе имеют окончание —И (сестра — сестр + и = сестри). В сочетании с предлогами у «в» и на «на» существительные в форме локатива отвечают на вопрос «где?». В сочетании с предлогом о «о, об, обо» — указывают на объект речи, мысли и т. п. Например:

Где живите? — Живим у Београду. «Где вы живете? — Я живу в Белграде».

О чему мислите? — Мислим о Београду. «О чем вы думаете? — Я думаю о Белграде».

О коме мислите? — Мислим о сину. «О ком вы думаете? — Я думаю о сыне».

Београд — у БеоградУ

Многие существительные женского рода на -ка, -га, -ха в локативе единственного числа оканчиваются на -ци, -зи, -си.

Запомните:

рука «рука» — у руци, нога «нога» — на нози, апотека «аптека» — у апотеци, река «река» —
на реци, лука «порт» — у луци, свеска «тетрадь» — у свесци, Америка — у Америци

5. Прочитайте и переведите предложения.

комната; номер в гостинице

Где си? — У соби сам. Где је вечера? Вечера је на столу, а доручак је у фрижидеру. Где је кључ? — Кључ је у ташни. А где је ташна? — Ташна је на столици. Где је професор? — Професор је на универзитету., А студента? — У учионици су. Нови текст је у књизи, а нове речи су у речнику. Где је лекар? — Лекар је у болници. Где су туриста? — Ту су, у хотелу. А туристкиње су тамо, на плажи. Где је лука? — На мору је. У луци је бели брод. Где су мушкарци? — Мушкарци су на ручку у кафани. И вино је на столу у кафани. У чему је истина? У вину је истина. О чему мислиш? — Мислим о истини.

Ответьте на вопросы:

Где су нови текстови?

Запомните:

— Молим(те, вас)! «Пожалуйста!» (просьба).
— Изволите! Изволи! «Пожалуйста!» (предложение). — Хвала! — Молим! «Спасибо! — Пожалуйста!»
— Извините! Извини! — Молим! «Извини(те)! — Пожалуйста!»
— Молим? «Что-что? (Что вы сказали?)»

6. Прочитайте и переведите диалог.
Разыграйте диалог, заменяя выделенное слово словами в скобках.

Примечание;

В сербском языке существуют полные формы личных местоимений, имеющие самостоятельное ударение, и краткие безударные формы (энклитики), например: мене — ме «меня», тебе — те «тебя», мени — ми «мне», теби — ти «тебе».

— Изволи, ово je твоја чаша.

— У чаши је вино.

— Шта је на програму?

— На програму је музика.

— Лепа је. И ти си лепа.

— Молим. То је истина! (пиво, сок, кока-кола, вода)

7. Поставьте существительное в форме локатива.

а) Ташна је на (столица) — Ташна је на столицы. Драгана је у (соба). Оловка је у (торба).
Торба је на (столица). Девојке су на (плажа). Мој муж је у (кафана).

б) Музика је на (програм) — Музика је на програму. Књига је на (сто). На (прозор) су завесе.
Наша соба је у лепом (хотел). Ми смо у (град). На (зид) су слике.

в) На (село) је лепо. — На селу је лепо. На (море) је топло. Звезде су на (небо).
У (позориште) је интересант-на представа. У (вино) је истина.

8. УКАЗАТЕЛЬНЫЕ МЕСТОИМЕНИЯ. В зависимости от степени отдаленности указываемого предмета в сербском языке используются местоимения овај «этот»; тај «этот, тот»; онај «(вон) тот».

Указывает на ближайший

Указывает на отдаленный

Указывает на самый

9. Поставьте словосочетания во множественном числе, например: Овај дан — ови дани.

Она студенткиња, тај студент, овај пријатељ, ово по-зориште, та Рускиња, онај сто, оно село, то јутро, тај зид, то лето, оно место, та улица, тај хотел, ова соба, то дете, онај човек.

10. Дополните предложения прилагательным леп. Полученные предложения преобразуйте во множественное число, например: Овај дан је леп. — Ови дани су лепи.

Овај хотел је. Ова торба је. То село је. Тај пут је. Она соба је. Та зграда је. Ово језеро је. Она слика је. Овај градје. Ово позориште је. Тај хотел је. Она плажа је.

11. ИМЕНИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ ЕДИНСТВЕННОГО И МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА ПРИТЯЖАТЕЛЬНЫХ МЕСТОИМЕНИЙ.

В отличие от русского языка сербские местоимения његов «его», њен «её» и њихов «их» изменяются по родам, числам и падежам.

12. Составьте предложения по модели: Он је турист (кофер) — То је његов кофер.

а) Он је студент (књига). Он је возач (аутомобил). Он је професор (сто). Он је сељак (село). Он је лекар (болница).

б) Она је студенткиња (књига). Она је мајка (дете). Она је жена (муж). Она је сестра (брат).

в) Они су студенти (универзитет). Оне су студент-киње (књиге). Они су радници (фабрика). Они су туристи (торбе).

13. Ответьте на вопрос по модели: Ово је мој кофер. — А торба? — И торба је моја.

Ово су наши кофери. — А торбе? То је мој кључ. — А оловка? Ово је твој сто. — А књига? Оно је његова соба. — А стан? То је њен аутомобил. — А гаража? Ово су ваши столови. — А столице? То је њихов хотел. — А плажа?

14. Ответьте на вопросы по модели: Чији је ово капут? (ја) — Ово је мој капут.

Чија је ово књига? (ја) Чији је то сто? (ми) Чије су то оловке? (ти) Чији је то брат? (он) Чија је то сестра? (он) Чији је то отац? (она) Чија је то мајка (она) Чија је оно кућа? (они) Чија су ово места? (оне) Чији су оно аутомобили? (они) Чија је ово свеска? (она) Чији је то стан? (он) Чија је оно учионица (они)

15. ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ ФОРМЫ ГЛАГОЛА-СВЯЗКИ БИТИ. Как правило, сербские глаголы употребляются с отрицательной частицей не, однако глагол-связка бити имеет отрицательные формы с ни-, которые пишутся слитно:

Зл. он (она, оно) није

Так же как положительный ответ да можно заменить формами глагола-связки бити (јесам), вместо отрицательного слова не «нет» можно употреблять формы нисам, ниси и т. д., например:

Јесам ли лепа? — Јеси. «Я красивая? — Да, (ты) красивая».
Јесам ли глуп? — Ниси. «Я глупый? — Нет, (ты) не глупый».
Јесте ли професор? — Јесам. Професор сам. «Вы преподаватель? — Да. Я преподаватель».
Јеси ли студент? — Нисам. Професор сам. «Ты студент? — Нет. Я преподаватель».

Је ли то хотел? — Jecт. То je хотел. «Это гостиница? — Да. Это гостиница».
Je ли то ресторан? — Није. То је хотел. «Это ресторан? — Нет. Это гостиница».
Јесмо ли у нашем хотелу? — Јесте. То је ваш хотел. «Мы в нашей гостинице? — Да. Это ваша гостиница».
Јесмо ли у нашем хотелу? — Нисте. То је други хотел. «Мы в нашей гостинице? — Нет. Это другая гостиница».

Јесте ли Руси? — Јесмо. Руси смо. «Вы русские? — Да. Мы русские».
Јесте ли Немци? — Нисмо. Руси смо. «Вы немцы? — Нет. Мы русские».
Јесу ли мушкарци ту? — Јесу. Сви су ту. «Мужчины здесь? —Да. Они все здесь».
А жене? — Нису. Жене су у продавници. «А женщины? — Нет. Женщины в магазине».

16. Прочитайте и переведите диалоги.
Разыграйте их, заменяя выделенные слова словами в скобках.

а) — Је ли Петар у соби?
— Не. Петар није у соби.
— Да ли је Александар овде?
Није. И он није у соби.
(Јован — Небојша, Милан — Драган)

б) — Јеси ли болесна?
-Нисам. Нисам болесна, здрава сам. Али, мој муж је болестан.
(отац, ујак, брат, син)

в) — Да ли сте Рус?
— Нисам. Немац сам. Александар је Рус.
(Србин, Енглез, Американац)

г) — Јесте ли сви на часу?
— Нисмо. Нисмо сви на часу. Јелена није ту.
(Драгана, Милица, Зорица)

17. Ответьте на вопросы по модели: Ја и Драган смо у ресторану. А Милица? — Милица није у ресторану.

Петар и Јелена су у соби. А Милош? Марија је студенткиња. А ви? Игор и Александар су туристи. А ми? Торба је на столици. А ташна? Професор је овде. А студенти? Под је зелен. А зид? Наша плажа је велика. А ваша? Оловка је на столу. А књига? Милош је у ресторану. А Зора?

18. Вставьте нужную форму глагола бити и закончите предложения по модели: Петар . у учионици, он је у . — Петар није у учионици, он је у биоскопу.

Милица . у соби, она . Марија . сада у Москви, она . Јован и Милан . у биоскопу, они. Ја . на часу, Jа . Ми . на селу, ми . Ви . у граду, ви . Оловка . У торби, она . Торба . на столу, она . Оловке . на столу, оне . Ми. на мору, ми. Студент. у учионици, он.

Запомните:

— Ово је мој колега (моја колегиница, Петар, Марија)
— Драго ми је. (Мило ми је.) «Очень приятно». Добро вече! «Добрый вечер!»
Лаку ноћ! «Спокойной ночи!»

19. Прочитайте и переведите диалог.
Разыграйте его, заменяя выделенные слова словами в скобках.

— Добро вече. Ово је Татјана. Ово су Гордана и Драгица. Оне су моје пријатељице.
— Драго ми је.
— Мило ми је.
— Да ли сте Рускиња?
— Јесам. Моје име је Татјана, по имену оца ја сам Ивановна, а презиме је Петрова.

(Мери Смит — Енглескиња; Мари Шарон — Францускиња; Ерика Штајн — Немица; Кет Бити — Американка; Николај Иванович Петров — Рус)

20. Прочитайте и переведите описание любимой девушки.

Источник статьи: http://lang.go-serbia.ru/page/urok-4-5.htm